Tašna roza boje

 

 Moram i sama sebi da priznam da sam ugrabila poprilično mnogo vremena za sebe i heklanje u ovim prethodnim danima i veoma sam zadovoljna rezultatima, a priznaću i veoma uzbuđena da objavim slike ove tašne roza boje. U prethodnoj priči sam pisala o ovim simpatičnim kockicama u trendu i rekoh već kako mi nisu bile simpatične kada sam ih prvi put videla. Na kraju su me ipak razuverile i postadoh njihova obožavateljka, ha ha ha pa nastavljam da radim i druge projekte sa tom kockica mustrom. Nisam još sigurna da li je to moje mišljenje promenjeno zbog simpatičnosti kockica ili iz nekog drugog razloga.

 Možda se moje mišljenje promenilo zbog toga sto sam ovaj način heklanja povezala sa knjigom koju sam nedavno slušala, a u njoj je bilo reči o Kaizen , japanskoj metodi rada, poboljšanje produktivnosti na dnevnom nivou pomoću malih koraka . Moć malih koraka. Moć malih kocaka, dok sam heklala vreme je brzo prolazilo jer vreme potrebno za jednu kockicu proleti i nisam bila ni svesna da mi je ipak dosta vremena potrebno da završim celu torbu imala sam drugačiji osećaj dok sam radila, osećaj da sve ide brzo jer je rad bio podeljen na 8 delova, tj. heklala sam 8 kocaka #grannysquare. U tome je i poenta ove metode, promena je ponekad u našim očima velika, ponekad nam se neki posao čini težak baš zbog njegovog obima, ali ako tu promenu ili taj posao podelimo na manje delove onda je to lako savladivo. To je bio slučaj i sa mojom tašnom, podeljena na 9 delova, osam kocaka i deveti deo spajanje svega u jednu celinu, ceo proces je protekao brzo.

 Kocku sam heklala u jednostavnoj mustri, ima 7 redova. za početak sam napravila lančić od 5 očica. Prvi red sam heklala tri visoka stubića pa lančić od tri očice i tako 4 puta. Drugi red se na ta tri stubića dodaju još četiri stubića po dva sa svake strane, bude ih ukupno 7 pa lančić od tri očice, pa 7 visokih stubića i tako do kraja reda da ukupno bude četiri ponavljanja, u svakom sledećem redu su dodata još četiri stubića na svaki prethodni, tako da u trećem redu imamo 11, u četvrtom 15, petom 19, šestom 23, a u sedmom , tj. završnom redu imamo 27 stubića po stranici kvadrata. Za heklanje ove torbe sam koristila dve boje poprilično tanke vunice, svetlo roza boju i špricanu, roza/sivu vunicu, heklala sam sa heklaricom broj 2,5.   Četiri kocke sam heklala u nežno rozoj boji dok sam četiri heklala u ovoj špricanoj, roza/sivoj boji.

 Spojila sam  četiri kocke sa jedne i četiri sa druge strane. Nakon spajanja te četiri kocke sam heklala oko njih jedan red u niskom stubiću. Pod tašne i stranice su heklane u visokom stubiću, tj. četiri reda visokog stubića iznosi širina tašne. pod i stranice sam odmah spajala sa prednje četiri kocke i sa zadnje četiri kocke, koje su, već sam naglasila, spojila i opheklala jednim redom niskog stubića. 

Dužina tašne je 25 cm,
visina iznosi 27cm i
širina je 4,5 cm.

 Kada sam završila stranice rešila sam da pod tašne i širinu sa strana uradim zajedno, tako da sam sve tri strane jedne stranice počela da heklam u visokom stubiću, kada sam došla do četvrtog reda počela sam da ga spajam sa drugom stranicom kroz to heklanje u visokom stubiću. Na taj način sam izbegla nepotrebne rubove, a i napravila sam da to bude što jednostavnije. Kada sam spojila te dve stranice red je došao na ručke. Obod tašne gde dolaze ručke sam učvrstila sa tri reda niskog stubića, u četvrti red  niskog stubića sam dodala ručke, tj. napravila sam lančiče od 25 očica, a na rubu sam preskočila 21 očicu, iz razloga da ručke budu malo duže i da ima dosta mesta za ruku. Nakon toga sam heklala još tri reda niskog stubića. Mnogo mi se dopalo što sam napravila tako tanke ručke, možda izgledaju tanko i nejako, ali su u suštini baš čvrste.

Moja tašna roza boje je tanana i elegantna, vunica je jako tanka, ali poprilično čvrsta.
Nadam se da i Vama tako deluje i da ste uspeli da ju upoznate kroz ovaj moj tekst.
Do sledećeg čitanja!